U našem brzom, modernom svetu punom pritiska, burnout je veoma rasprostranjen problem. Zahtevi posla, učenja, privatnog života, uz stalno preopterećenje informacijama, ponekad mogu delovati preplavljujuće, što dovodi do hroničnog stresa. Prevazilaženje burnouta je sve aktuelnije, a načini su brojni.
Samo sagorevanje nije bolest, već stanje koje karakterišu promene raspoloženja. To mogu biti simptomi depresije, anksioznost, stres i poremećaji spavanja, vezani i za dijagnostikovana mentalna stanja.
Jedan od načina za prevazilaženje burnouta su pravilni izbori u ishrani, koji pružaju podršku organizmu. Uz optimalno funkcionisanje tela, lakše je nositi se sa mentalnim i emocionalnim opterećenjem.
Pročitajte i: Šta je burnout sindrom i kako da ga prevaziđete kad ste preopterećeni poslom
Prevazilaženje burnouta ishranom
Funkcionisanje nervnog sistema
Ne može se govoriti o sagorevanju bez upoznavanja sa nervnim sistemom. Nervni sistem je složena mreža specijalizovanih ćelija, tkiva i organa koja koordinira i reguliše aktivnosti tela. I uključen je u prijem i prenošenje informacija između različitih delova tela, obradu senzornih unosa i kontrolu različitih telesnih funkcija.
A odgovarajući hranljivi sastojci deluju funkcionisanje nervnog sistema.
Simptomi burnouta mogu se podeliti u tri domena:
- emocionalna iscrpljenost
- smanjena produktivnost
- osećaj odvojenosti od posla i ličnog života
Simptomatsko sagorevanje je situacija tipa „kokoška ili jaje“. Hrana koju jedete obezbeđuje gradivne blokove za pravilno funkcionisanje vašeg nervnog sistema. Ali hronični stres takođe povećava potrebe za mikronutrijentima kao što su magnezijum i vitamini B.
Kada smo pod stresom, izbor hrane može pasti na dno liste prioriteta. A loš izbor znači da ne dobijamo dodatne hranljive materije koje su nam potrebne za borbu protiv dodatnog stresa. „Zauzetost“ često znači da jedemo u žurbi. A to takođe može dovodi do lošeg varenja, što dodatno pogoršava nedostatke u ishrani.
Ako ste ikada bili uhvaćeni ili ste trenutno u zamci zauzetosti i stresa, verovatno znate koliko je lako osloniti se na gotovu hranu. Noj obično nedostaju hranljive materije, ali obiluje rafinisanim ugljenim hidratima i šećerom. „Utešna hrana“ može dovesti do pada šećera u krvi, šaljući mozgu više signala da smo u krizi.
Prevazilaženje burnouta je svakako višeslojan pristup poslu, životu, mentalnom, fizičkom i emocionalnom zdravlju. A odgovarajuća ishrana je važan deo tog pristupa, jer podržava nervni sitem.
Pročitajte i: Ne morate biti smireni sve vreme: Zašto wellness kultura pogrešno tumači regulaciju nervnog sistema?
Esencijalni hranljivi sastojci za prevazilaženje burnouta
Nekoliko vitamina, minerala i drugih hranljivih materija je neophodno za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.
To uključuje:
- B vitamine kao što su B1 (tiamin), B6 (piridoksin), B9 (folat) i B12 (kobalamin), koji su vitalni za funkciju nerava i proizvodnju neurotransmitera. Dobri izvori B vitamina uključuju integralne žitarice, lisnato povrće, mahunarke, orašaste plodove i životinjske proizvode poput mesa, ribe i jaja.
- Omega-3 masne kiseline, posebno dokozaheksaenska kiselina (DHA), su ključne za zdravlje mozga, kognitivne funkcije i strukturu i funkciju ćelijskih membrana u neuronima. Masne ribe (kao što su losos i sardine), orasi, laneno seme i čia seme su odlični izvori omega-3 masnih kiselina.
- Antioksidansi uključujući vitamine C i E, beta-karoten i selen, pomažu u zaštiti nervnih ćelija od oksidativnog stresa i oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Imaju neuroprotektivna svojstva i podržavaju opšte zdravlje mozga. Šareno voće i povrće, orasi, semenke i integralne žitarice su bogati izvori antioksidanata.
- Minerali poput magnezijuma, kalcijuma, cinka i gvožđa uključeni su u različite aspekte funkcije nervnog sistema. To uključuje sintezu neurotransmitera, nervnu signalizaciju i kontrakciju mišića. Raznovrsne namirnica biljnog porekla, nemasno meso, mlečni proizvodi i mahunarke mogu pomoći u obezbeđivanju adekvatnog unosa minerala.
View this post on Instagram
Ravnoteža neurotransmitera
Neurotransmiteri su hemijski glasnici koji prenose signale između nervnih ćelija. Adekvatna ishrana je neophodna za sintezu i regulaciju neurotransmitera koji utiču na raspoloženje, kogniciju i opštu funkciju mozga. Konzumiranje uravnotežene ishrane sa dovoljno proteina, složenih ugljenih hidrata i zdravih masti obezbeđuje gradivne blokove za proizvodnju neurotransmitera.
Regulacija šećera u krvi
Mozak se prvenstveno oslanja na glukozu kao izvor energije. Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi redovnim, uravnoteženim obrocima može sprečiti pad energije i podržati optimalnu funkciju mozga. Uključivanje složenih ugljenih hidrata, kao što su integralne žitarice, voće i povrće, zajedno sa proteinima i zdravim mastima, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Veza između creva i mozga
Nova istraživanja ističu važnost ose creva i mozga, koja uključuje njihovu dvosmernu komunikaciju. Zdrav crevni mikrobiom, pod uticajem ishrane, igra značajnu ulogu u održavanju zdravlja mozga i ravnoteže neurotransmitera.
Konzumiranje raznovrsne hrane bogate vlaknima, fermentisane hrane i prebiotika podržava zdravu vezu između creva i mozga.
Hidratacija za prevazilaženje burnouta
Pravilna hidratacija je neophodna za optimalnu funkciju nerava. Dehidracija može oštetiti kognitivne funkcije, raspoloženje i ukupne performanse mozga. Pijenje dovoljno vode i konzumiranje sočnih namirnica, poput voća i povrća, pomaže u održavanju pravilne hidratacije.
Prevazilaženje burnouta svesnom ishranom
Sedite dok jedete i radite to bez žurbe. Žvaćite hranu temeljno, jer varenje počinje u ustima. Uživanje u svakom zalogaju pomaže da duže ostanete siti, ali pomaže i u smanjenju stresa.
Svakodnevni izbori adekvatne ishrane omogućavaju nervnom i čitavom organizmu da optimalno funkcioniše.
Zanimaće vas i: Ne vole svoj posao, ali ne žele da odu: Šta je job hugging?
Wannabe Magazine
Foto: Lummi/Clemara Studio
