Krvni pritisak izmeren jutros, nivo šećera u krvi, holesterol na poslednjoj laboratorijskoj analizi – brojke koje dobijamo na lekarskom pregledu često doživljavamo kao malu presudu o tome koliko smo zdravi. Ako su u granicama normale, odahnemo. Ako nisu, zabrinemo se. Međutim, biomarkeri omogućavaju objektivniji uvid.
Jer, jedna brojka retko govori celu priču.
Za naše zdravlje često nije važno samo gde se nalazimo danas, već i u kom pravcu se krećemo. Da li se vrednosti popravljaju ili pogoršavaju? Da li promena navika zaista pravi razliku? I možemo li nekako objektivno da izmerimo šta se dešava u našem organizmu?
Upravo tu na scenu stupaju biomarkeri.
Šta su zapravo biomarkeri?
Iako zvuče kao nešto rezervisano za laboratorije i naučne radove, sa biomarkerima se susrećemo mnogo češće nego što mislimo.
Najjednostavnije rečeno, biomarker je merljivi biološki pokazatelj koji može da nam pomogne da razumemo šta se dešava u organizmu. Neki biomarkeri mogu da pokažu i da li smo bili izloženi određenoj supstanci i u kojoj meri.
Foto: Lummi/Amino
Dobar primer je HbA1c, odnosno glikirani hemoglobin, laboratorijski pokazatelj koji daje uvid u prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca. Kada lekar želi da dobije širu sliku o regulaciji šećera, jedno merenje glukoze nije uvek dovoljno, jer na njega može da utiče vreme poslednjeg obroka i drugi trenutni faktori. HbA1c zato pomaže da se vidi kako se nivo šećera kretao tokom dužeg perioda, a ne samo tog dana.
Sličan princip koristi se i kada želimo da utvrdimo izloženost određenim zagađivačima, poput olova ili pesticida. Njihove koncentracije ili metabolički produkti mogu da se mere u krvi, urinu i drugim telesnim tečnostima.
Drugim rečima, nije dovoljno samo da znamo da se nešto nalazi u našem okruženju.
Važno je pitanje: da li je dospelo u naš organizam i u kojoj meri?
Ono što je oko nas nije isto što i ono čemu smo zaista izloženi
Zamislite da dve osobe žive u istom gradu, u kojem je određenog dana zabeležen visok nivo aerozagađenja.
Lummi/Amino
Na prvi pogled mogli bismo da kažemo da su obe bile podjednako izložene. Ali jedna je možda ceo dan provela napolju, dok je druga radila od kuće. Jedna živi pored prometne saobraćajnice, druga u mirnijem delu grada.
Isti vazduh na mernoj stanici zato ne mora automatski da znači i istu stvarnu izloženost svakog pojedinca.
Biomarkeri pomažu da se napravi veza između onoga što postoji u našem okruženju i onoga što se zaista događa u telu. Upravo zbog toga imaju veliku ulogu u medicini, toksikologiji i epidemiologiji.
Biomarkeri daju širu sliku
Ako ste ikada pokušali da promenite ishranu, počnete više da se krećete ili regulišete neki zdravstveni parametar, verovatno znate koliko jedna brojka može da bude demotivišuća.
Recimo da je nečiji LDL holesterol bio 5 mmol/L, a nakon promene navika pao na 4 mmol/L. Možda ta osoba još nije stigla do ciljne vrednosti, ali se nešto važno ipak dogodilo – vrednost se pomerila u poželjnom smeru.
Slično je i sa krvnim pritiskom, telesnom masom ili šećerom u krvi.
Zato medicina često ne posmatra samo jednu tačku na grafikonu. Posmatra i putanju.
Upravo u tome leži još jedna važna vrednost biomarkera: oni mogu da nam pomognu da pratimo promene tokom vremena.
Foto: Lummi/
Berryone
Da li naše nove navike zaista nešto menjaju?
Odlučili ste da se drugačije hranite. Više se krećete. Smanjili ste izloženost nečemu što može da bude štetno. Ali kako znati da li je promena zaista ostavila trag tamo gde je najvažnije – u organizmu?
Tu biomarkeri postaju svojevrsni kompas.
Kod osoba sa dijabetesom, na primer, nije važno samo da li je HbA1c u jednom trenutku „savršen“, već i da li se vremenom približava željenim vrednostima. Kod povišenog krvnog pritiska prati se da li se vrednosti kreću ka ciljnom nivou. Kada govorimo o izloženosti određenim zagađivačima, važno je da li ona opada.
Isti princip može da se primeni i na izloženost duvanskom dimu. U savetovalištima za odvikavanje od pušenja mogu da se koriste uređaji koji mere ugljen-monoksid u izdahnutom vazduhu. Na taj način ne oslanjamo se samo na pretpostavku da je došlo do promene navike – možemo da pratimo i merljiv biološki trag izloženosti.
To je posebno važno jer promena onoga što postoji u našem okruženju ili onoga što neki proizvod emituje ne mora sama po sebi da nam kaže šta se promenilo u organizmu. Da bismo govorili o stvarnom smanjenju izloženosti, potrebno je da vidimo i merljivu promenu kod ljudi.
Biomarkeri kao orijentacija
Brojke bez konteksta lako mogu da zavaraju.
Ako nam neko kaže da je određena vrednost „niža“, prirodno je da pomislimo da je to dobra vest. Ali niža u odnosu na šta? Na prethodno merenje? Na prosečnu vrednost? Na grupu ljudi sa većom ili manjom izloženošću?
Zbog toga nauka koristi referentne vrednosti i referentne grupe. One nam pomažu da razumemo ne samo gde se nalazimo već i čemu se približavamo.
Lummi/Dynamic Wang
Na primer, kada bismo pratili grupu ljudi koja je prestala da puši, grupu koja je nastavila da puši i grupu koja je promenila način upotrebe nikotina, nije zanimljivo samo kakve su njihove vrednosti biomarkera jednog određenog dana.
Važno je da pratimo prema kojoj grupi se te vrednosti vremenom kreću.
Da li se približavaju obrascu koji se vidi kod ljudi koji su prestali da puše ili ostaju bliže vrednostima ljudi koji nastavljaju da puše?
Upravo takva poređenja daju kontekst brojkama.
Zdravlje je više putanja nego fotografija
Navikli smo da o zdravlju razmišljamo kroz trenutne rezultate: koliko danas imamo kilograma, koliki nam je pritisak, kakav je holesterol na poslednjoj analizi.
Ali zdravlje mnogo češće liči na film nego na fotografiju.
Jedan kadar može da nam kaže gde smo sada. Tek kada pogledamo nekoliko kadrova zajedno, možemo da vidimo u kom pravcu se priča razvija.
Biomarkeri su važni upravo zato što nam pomažu da tu promenu učinimo vidljivom i merljivom. Ne govore nam samo da li je određeni faktor prisutan ili da li smo mu bili izloženi. Mogu da nam pomognu da razumemo koliko je izloženost velika i kako se menja tokom vremena.
Foto: Lummi/
lébéa
Zato možda sledeći put kada pogledamo rezultate laboratorijske analize ne bi trebalo da postavimo samo pitanje:
„Da li je ova vrednost dobra ili loša?“
Možda je jednako važno pitati:
„U kom pravcu se kreće?“
Jer kada je zdravlje u pitanju, ponekad je upravo promena smera prvi merljivi znak da ono što radimo zaista pravi razliku.
Autor: Wannabe redakcija
Foto: Lummi/Dynamic Wang
