Ako pod hipnozom i dalje zamišljate čovek nekoga ko maše džepnim satom pred vašim očima, vreme je za promenu slike. Hipnoterapija nema mnogo veze sa gubitkom kontrole, misterioznim transom ili filmskim scenama u kojima osoba radi šta joj se kaže. Kada se koristi za opuštanje i spavanje, samohipnoza mnogo više podseća na vođenu meditaciju, samo sa nešto drugačijim ciljem.

Hipnoza se najjednostavnije može opisati kao stanje duboke opuštenosti i istovremeno usmerene pažnje. Osoba nije bez svesti, već je veoma fokusirana na glas, misli, slike ili određene telesne senzacije, dok se pažnja postepeno udaljava od spoljašnjih stimulusa. Hipnoterapija koristi upravo to stanje kako bi se uvele određene sugestije. Na primer, da je bezbedno usporiti, odložiti brige i dozvoliti telu da se odmori. A to je nešto što mnogima nedostaje kada uveče legnu u krevet.

Dopašće vam se i: Zašto da hipnoterapija bude vaš izbor

Samohipnoza za bolji i dublji san

Kada telo želi san, a misli se ne isključuju

Dan je pun buke. Poruke, mejlovi, obaveze, razgovori, rokovi, planovi i problemi drže pažnju zauzetom. Kada se sve najzad utiša, očekujemo da se i um željan odmora isključi. Međutim, često se događa upravo suprotno.

Tek kada nestanu spoljašnje distrakcije, misli počinju da se roje. Tokom zauzetog dana niste imali vremena da obradite utiske, misli i osećanja. I čim se opustite, oni dolaze na red. Počinjete da „premotavate film“. Od razgovora od pre nekoliko sati, do neprijatnog događaja od pre nekoliko godina. A tu je i nervoza zbog obaveza sledećeg dana i osećaja da se nećete naspavati ako nastavite da razmišljate.

Ali um nema prekidač za isključivanje, a potreba da se naspavate dodaje još jedan sloj pritiska. Što ste više zabrinuti zbog sna, to je teže opustiti se. Umesto da krevet bude povezan sa predstavom odmora, on postaje mesto borbe sa sobom. Proveravate koliko je sati, računate koliko vam je vremena ostalo, procenjujete sutrašnji dan.

Ako vam baš ovakva mentalna preopterećenost predstavlja problem, samohipnoza i tehnike koje smanjuju pobuđenost mogu imati smisla.

Šta samohipnoza zapravo radi?

Tokom hipnoterapije pažnja se postepeno usmerava na glas, disanje, telo ili određenu mentalnu sliku. Istovremeno se smanjuje pažnja prema spoljašnjem svetu. Kada se dostigne stanje dovoljne opuštenosti i koncentracije, mogu se koristiti jednostavne sugestije povezane sa spavanjem.

Na primer:

• Bezbedno je odmoriti se.
• Ne moram sada da rešim ovaj problem.
• Misli mogu da sačekaju jutro.

Važno je razumeti da ovo nije bukvalno isključivanje misli, niti dokazano reprogramiranje nekakvog zasebnog podsvesnog uma. Mnogo je korisnije posmatrati proces kao učenje drugačije reakcije na vreme pred spavanje. Umesto da na svaku misao odgovarate analizom i brigom, pažnja je na miru, telesnom osećaju sigurnosti i odmoru.

Istraživanja o hipnoterapiji za probleme sa spavanjem postoje, ali naučni dokazi još nisu dovoljno snažni da bi se smatrala tretmanom za nesanicu. Postoje obećavajući rezultati, naročito kada su u pitanju uspavljivanje i subjektivni kvalitet sna, ali studije su male i metodološki ograničene.

Drugim rečima hipnoterapija i samohipnoza su zanimljivi alati za san, ali potrebno je još istraživanja.

Može li se samohipnoza naučiti kod kuće

Za razliku od klasične hipnoterapije, u kojoj proces vodi terapeut, samohipnoza se zasniva na tome da osoba sama izazove stanje duboke relaksacije i usmerene pažnje.

Za početak nije potreban nikakav rekvizit. Nema sata koji se njiše pred očima, niti potrebe da dostigne neko posebno stanje.

Dovoljno je smestiti se udobno u krevetu, zatvoriti oči i nekoliko minuta usporiti disanje. Pažnju zatim možete usmeriti na težinu tela, osećaj topline, disanje ili neku mirnu mentalnu sliku. Kada se telo postepeno opusti, možete ponavljati kratke, jednostavne sugestije.

Na primer:

• Sada ne moram ništa da rešavam.
• Misli mogu da prođu bez mog odgovora.
• Bezbedno je odmoriti se.

Ključ je upravo u poslednjoj ideji: cilj nije da naterate sebe da zaspite. Što se više trudite da proizvedete san, to on može biti nedostižniji. Cilj je stvoriti uslove u kojima više nema potrebe da san kontrolišete.

Zanimaće vas i: Šta je erotska hipnoza?

Samohipnoza ili meditacija – u čemu je razlika?

Na prvi pogled, razlika je gotovo nevidljiva. Obe tehnike mogu početi usporavanjem disanja, zatvaranjem očiju, opuštanjem tela i usmeravanjem pažnje. Obe mogu smanjiti mentalnu preplavljenost i pomoći da se pažnja odvoji od svakodnevnih briga. Ali njihova namera je drugačija.

Meditacija uglavnom uči kako da posmatramo misli bez automatskog reagovanja na njih. Misao se pojavi, primetite je i vraćate pažnju na dah, telo ili sadašnji trenutak. Nije neophodno menjati sadržaj misli.

Hipnoterapija i samohipnoza, s druge strane, mogu koristiti opušteno i fokusirano stanje da bi uvele konkretne sugestije. Umesto samo primećivanja misli, poruka može biti „ne moraš sada da rešavaš ovaj problem“. Ili „vreme za spavanje je bezbedno vreme za odmor“.

Zato se može reći da meditacija pravi prostor između osobe i njenih misli, dok hipnoza taj prostor može koristiti za određenu sugestiju.

Ipak, granica nije oštra. Vođene meditacije često sadrže sugestije, vizualizacije i afirmacije, dok mnoge tehnike samohipnoze uključuju elemente mindfulnessa i meditativnog fokusa. U praksi, ove metode se više preklapaju nego što se međusobno isključuju.

Pet minuta za mirniju noć

• Jednostavna vežba samohipnoze može izgledati ovako:
• Lezite udobno i stavite jednu ruku na grudi, a drugu na stomak.
• Udahnute polako kroz nos i još sporije izdahnite. Ponovite nekoliko puta.
• Obratite pažnju na težinu tela i mesta na kojima telo dodiruje dušek.
• Ne pokušavajte da zaustavite misli. Samo ih pustite da postanu manje važne.
• Tiho ponovite nekoliko puta: „Sada smem da odmorim.“
• Ako se pojavi nova briga, umesto analiziranja recite sebi: „Time ću se baviti sutra.“
• Nastavite da dišete mirno i pustite da pažnja luta.

Paradoks je u tome što ova vežba ne zahteva da se postigne san. Ako od nje napravite još jedan zadatak koji mora savršeno da uspe, promašujete svrhu.

Kada samohipnoza nije dovoljna

Važno je napraviti razliku između povremenog nemirnog sna i hronične nesanice.

Ako se problemi sa spavanjem ponavljaju, traju dugo ili ozbiljno utiču na funkcionisanje tokom dana, samohipnoza ne bi trebalo da bude zamena za stručnu procenu. Hronična nesanica može biti povezana sa anksioznošću, depresijom, lekovima, bolom, hormonskim promenama, apnejom u snu ili drugim zdravstvenim problemima.

Za hroničnu nesanicu kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu, odnosno CBT-I, i dalje se smatra terapijom prvog izbora. Ona ne podrazumeva samo bolju higijenu sna, već radi na obrascima razmišljanja i ponašanja koji održavaju nesanicu. U tom smislu, samohipnozu je najbolje posmatrati kao alat za opuštanje i samoregulaciju, a ne kao alternativu medicinskoj ili psihološkoj terapiji kada je ona potrebna.

A između meditacije, sporog disanja i samohipnoze i nema toliko velike razlike. Sve tri tehnike, svaka na svoj način, pokušavaju da urade isto. Da daju telu signal da je dan završen i da mu je dozvoljeno da se opusti i odmori.

Zanimaće vas i: Sve što ste želeli da znate o hipnoterapiji, a bilo vas je sramota da pitate

Wannabe Magazine

Foto: Lummi/Clemara Studio