Godinama je jedno od osnovnih pravila interneta bilo da ništa ne treba shvatati previše ozbiljno. Ako ste oduševljeni nečim, bolje je da se malo našalite na svoj račun. Ako vam se nešto baš dopada, poželjno je da naglasite da je to „ironically“. Pokazati previše emocija, truda ili entuzijazma lako je moglo da vas dovede do etikete „cringe“.

Danas se taj odnos polako menja. Ono što smo nekada pokušavali da sakrijemo iza ironije sve češće pokazujemo bez potrebe da se zbog toga pravdamo.

Zašto smo se toliko plašili da budemo cringe?

Internet je promenio način na koji posmatramo sebe kroz oči drugih. Fotografija, komentar, ples ili neka nespretna izjava danas mogu da ostanu online mnogo duže nego što bismo želeli, a mogućnost da ih neko podeli ili pretvori u meme učinila je ljude još opreznijim.

Ironija je zato postala svojevrsna zaštita. Ako se unapred našalite na sopstveni račun, ostavljate manje prostora drugima da vas povrede. Ako sve predstavljate kao šalu, ne morate u potpunosti da pokažete koliko vam je zapravo stalo.

Foto: Lummi / marisol

Problem nastaje kada ta distanca postane toliko uobičajena da više ne znamo kako izgleda biti iskren bez zaštitne mreže.

Kada je „nije me briga“ prestalo da bude cool?

Dugo je ideal bio delovati kao da vam ništa nije previše važno. Nije trebalo da izgleda kao da ste se previše trudili oko garderobe, posla, hobija ili društvenih mreža. Entuzijazam je lako mogao da deluje kao očajnička potreba za pažnjom, dok je ravnodušnost davala utisak samopouzdanja.

Sada se taj ideal menja. Mediji koji prate Gen Z kulturu sve češće pišu o povratku iskrenosti, entuzijazma i takozvane „tryhard“ energije. Vogue je 2025. čak pisao o povratku „millennial cringe“ kulture i načinu na koji ono što je nekada bilo predmet podsmeha ponovo dobija svoje mesto u popularnoj kulturi.

To se vidi i u svakodnevnim stvarima. Sve je manje potrebe da se pravimo da određenu pesmu slušamo „iz zezanja“, da omiljenu seriju branimo ironijom ili da objašnjavamo zašto nam se dopada nešto što nije trenutno najkul stvar na internetu.

Cringe je možda samo druga reč za ranjivost

Najzanimljiviji deo ovog trenda jeste činjenica da ono što nazivamo cringe često nije zaista blam. Mnogo češće je u pitanju nešto iskreno.

Osoba koja je previše uzbuđena zbog svog hobija. Neko ko se iskreno raduje. Neko ko je uložio mnogo truda u nešto što radi. Neko ko bez ironije kaže da mu je stalo.

Upravo takve stvari mogu da deluju neprijatno jer podrazumevaju određenu ranjivost. Kada nešto zaista volimo, više nemamo potpunu kontrolu nad tim kako će drugi reagovati. Zato je mnogo lakše reći „znam da je cringe“ nego jednostavno reći „ovo volim“.

Gen Z i paradoks autentičnosti

Postoji, naravno, jedna zanimljiva kontradikcija. Gen Z mnogo govori o autentičnosti, ali istovremeno veoma dobro zna koliko brzo internet može da osudi nešto što izgleda neprirodno ili previše.

Zbog toga je nastala gotovo nova verzija društvenog pravila: treba biti svoj, ali na pravi način. Treba biti drugačiji, ali ne previše. Treba pokazati emocije, ali dovoljno suptilno. Čak i „biti cringe“ može da postane trend koji ima sopstvena pravila.

Ipak, možda je upravo to znak da se nešto zaista promenilo. Više nije najvažnije izgledati kao da vam nije stalo. Sve je zanimljivije pokazati da vam jeste stalo, čak i kada znate da to neće svima biti kul.

Možda je vreme da prestanemo da se plašimo blama

Ne mora svaka stvar koju volimo da bude trend. Ne mora svaki komad garderobe da bude „aesthetic“. Ne mora svaki hobi da bude dovoljno zanimljiv za Instagram. Neke stvari mogu jednostavno da nam budu važne.

Možda zato „cringe“ postaje cool. Ne zato što je blam nestao, već zato što smo počeli da shvatamo da je stalno pokušavanje da izgledamo kul mnogo zamornije od toga da jednostavno budemo ono što jesmo.

Na kraju, možda je najhrabrija stvar koju danas možemo da uradimo upravo ona najjednostavnija: da nešto volimo bez objašnjenja i bez „šalim se“.

Autor: Wannabe redakcija/Vogue

Foto: Lummi/Clemara Studio