Prijateljstva bi trebalo da donose podršku, bliskost i osećaj da pored sebe imamo nekoga ko nas razume. Ipak, postoje periodi kada čak i poruku najbliže prijateljice ostavimo za kasnije. Kada razgovori, planovi i stalna dostupnost počnu da deluju kao još jedna obaveza, možda nije problem u prijateljstvu, već u tome što jednostavno više nemamo kapacitet za sve.

Foto: Lummi / marisol

Internet je za taj osećaj pronašao naziv friendship burnout, odnosno iscrpljenost u prijateljskim odnosima. Ne radi se o stručnoj dijagnozi, niti automatski znači da je prijateljstvo loše. Ponekad jednostavno nemamo dovoljno emocionalne energije da budemo dostupni drugima onoliko koliko smo navikli. Posebno kada se istovremeno nosimo sa poslom, porodicom, partnerom, svakodnevnim obavezama i sopstvenim problemima. I dok kvalitetna prijateljstva generalno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje, istraživanja pokazuju da je upravo kvalitet odnosa važniji od pukog broja ljudi kojima smo okruženi.

Kada druženje počne da liči na još jednu obavezu

Friendship burnout obično ne dolazi uz veliku svađu ili dramatičan prekid odnosa. Mnogo češće počinje tiho. Odgovaranje na poruke se odlaže, grupni chat postaje naporan, planovi za večeru izazivaju više stresa nego uzbuđenja, a posle druženja ne osećamo se bolje, već još iscrpljenije.

Ponekad se to dešava u periodu kada smo generalno preopterećeni. Ako nam je kapacitet već popunjen poslovnim rokovima, porodičnim problemima ili sopstvenim brigama, čak i odnos koji volimo može zahtevati energiju koju tog trenutka nemamo. To ne mora da govori ništa loše o osobi sa druge strane. Potreba da se povučemo zato nije isto što i želja da nekoga izbacimo iz života. Nekad nam treba samo manje komunikacije, manje planova i malo više vremena bez obaveza.

Ali ponekad problem ipak jeste odnos

Postoji, međutim, razlika između situacije u kojoj smo umorni od svega i one u kojoj nas iscrpljuje baš određeno prijateljstvo. Jednostran odnos može vremenom da postane posebno naporan. Ako ste uvek vi osoba koja sluša, zove prva, rešava krize, pravi planove i prilagođava se, dok druga strana uglavnom prima tu pažnju, neravnoteža se lako pretvara u frustraciju.

Psiholozi naglašavaju da prijateljstvo ne mora svakog dana da bude savršeno izbalansirano. Postoje periodi kada će jednoj osobi biti potrebno mnogo više podrške. Problem nastaje kada takav odnos prestane da bude privremen i postane pravilo. Dugoročni nedostatak reciprociteta može da dovede do emocionalne iscrpljenosti i osećaja da smo u odnosu prisutni, ali nedovoljno viđeni. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se događa nakon susreta. Da li se posle razgovora uglavnom osećate povezano i rasterećeno ili imate utisak da ste upravo završili još jednu smenu?

Da li moramo uvek da budemo dostupni?

Pametni telefoni su promenili i očekivanja koja imamo od prijateljstva. Nekada je bilo potpuno normalno da nekoliko dana ne razgovaramo sa nekim. Danas se vidi da smo pročitali poruku, da smo bili online i da smo pre nekoliko minuta objavili story, pa tišina lako dobija značenje koje možda nema.

Tako nastaje i jedan novi oblik pritiska, ideja da bliskost mora da znači stalnu dostupnost. Ali dobar odnos ne mora da se održava neprekidnom komunikacijom. Niti nekoliko dana bez poruka automatski znači da se neko udaljava. Kvalitet socijalne podrške pokazuje snažnu povezanost sa ličnim zadovoljstvom, ali to ne znači da je više komunikacije uvek bolje. Istraživanja o prijateljstvu upravo kvalitet odnosa izdvajaju kao važan faktor dobrobiti. Drugim rečima, deset poruka dnevno nisu nužno dokaz boljeg prijateljstva.

Da li ste umorni od prijateljstva ili samo umorni?

Pre nego što zaključimo da je odnos postao problem, vredi pogledati širu sliku. Ako trenutno nemate želju da izlazite, kasnite sa odgovorima svim prijateljima i najradije biste proveli vikend sami, moguće je da vam jednostavno treba odmor. Ali ako izbegavate samo jednu osobu, ako unapred osećate napetost zbog susreta ili stalno imate utisak da morate da pazite šta govorite, problem može biti konkretniji.

Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko prostora u odnosu imate da budete svoji. Stručnjaci kao znak problematičnog prijateljstva izdvajaju situacije u kojima osećamo da moramo da umanjimo sopstvene uspehe, prilagodimo ponašanje ili izbegavamo određene teme da ne bismo izazvali reakciju druge osobe. Važan pokazatelj je i način na koji prijatelj reaguje kada otvoreno govorimo o problemu. Nije svaka faza distance razlog za raskid prijateljstva, ali ni svaki dugogodišnji odnos ne mora da traje samo zato što ima dugu istoriju.

Granice ne znače da ste loš prijatelj

Jedan od najjednostavnijih načina da se prijateljstvo ponovo učini prijatnim jeste da se smanji osećaj obaveze. Ne morate da odgovorite na svaku poruku odmah. Ne morate svaki put da prihvatite poziv za izlazak. I sasvim je u redu da kažete da trenutno nemate energije za dug razgovor. Granica može da bude i sasvim mala. Umesto dvosatnog telefonskog razgovora, dogovorite kafu. Umesto da pokušavate da se vidite svake nedelje, prihvatite da će u određenoj životnoj fazi to biti jednom mesečno. Bliska prijateljstva često prolaze kroz različite ritmove. Posao se menja, ljudi ulaze u veze, sele se, dobijaju decu ili jednostavno prolaze kroz periode kada im treba više vremena za sebe. Odnos koji može da preživi takve promene obično je mnogo stabilniji od onog koji zavisi od konstantne potvrde.

Nije potrebno „raskinuti“ svako prijateljstvo koje više nije isto

Internet kultura odnosa često sve svodi na dva izbora: odnos je zdrav ili je toksičan, osobu zadržavamo ili je „izbacujemo iz života“. Prijateljstva su ipak komplikovanija. Neki ljudi ostanu naši najbliži prijatelji decenijama. Neki su važni samo tokom određenog perioda. Sa nekima se udaljimo, a zatim ponovo pronađemo godinama kasnije.

Možda je zato korisnije pitanje od „da li treba da prekinem ovo prijateljstvo?“ ono jednostavnije: „Kako se osećam u ovom odnosu?“Ako je odgovor uglavnom sigurno, prihvaćeno i opušteno, verovatno vam ne treba novi prijatelj, već malo prostora. Ako je odgovor iscrpljeno, krivo ili stalno nedovoljno, možda je vreme da se odnos promeni. Jer prijateljstvo zahteva trud, ali ne bi trebalo stalno da se oseća kao posao.

Autorka: Anastasija Pavić

Foto: Lummi / marisol