Ako je verovati društvenim mrežama, postoji trenutak u životu kada se odjednom dogodi nešto gotovo magično. Napunite 25 godina i prefrontalni korteks u čeonom režnju se „spoji“. Odjednom – počnete da donosite bolje odluke. Do tada – impulsivnost, loše procene i povremeni haos. Posle 25. – promišljanje budućnosti, bolja kontrola emocija i čudesna sposobnost da se na vreme ode sa zabave.

Naravno, stvarnost je nešto složenija. Ipak, iza popularnog mita o „uključivanju“ frontalnog režnja krije se deo zanimljive neuronauke. Mozak zaista prolazi kroz velike promene tokom dvadesetih godina. A posledice tog procesa mogu biti dovoljno primetne da se osoba sredinom treće decenije zaista oseća kao sasvim drugačija verzija sebe.

Međutim, ne postoji jedan određeni trenutak – kao što je 25. rođendan – kada se ta promena dogodi.

Pročitajte i: Osobine zrelosti i integriteta

Kako sazreva i funkcioniše prefrontalni korteks

Frontalni režanj sporo sazreva – potvrđuje neuronauka

Prefrontalni korteks, deo frontalnog režnja, jedan je od najsloženijih regiona mozga. Učestvuje u funkcijama koje su ključne za svakodnevno funkcionisanje odrasle osobe. U planiranju, donošenju odluka, proceni posledica, kontroli impulsa i regulaciji emocija.

Zato nije teško razumeti kako je nastao mit da se tu nalazi svojevrsni „prekidač“ za prelazak u odraslo doba.

Međutim, razvoj ovog dela mozga nije nagla promena koja se događa preko noći. Prefrontalni korteks sazreva postepeno, kroz dvadesete godine, a kod nekih ljudi proces se proteže i na rane tridesete.

Broj 25 koji se tako često pojavljuje u popularnoj kulturi zato treba shvatiti kao približnu oznaku, a ne kao neurološku granicu. Ne postoji jutro nakon 25. rođendana u kome mozak iznenada dobija novu verziju softvera.

Razvoj mozga nije završen ni sa 25, ni sa 30

Još jedna zabluda krije se u samoj ideji da mozak u jednom trenutku postaje potpuno razvijen i zatim ostaje nepromenjen. Mozak zapravo nikada ne prestaje da se menja. Njegove strukture i neuronske mreže nastavljaju da se prilagođavaju iskustvima, učenju i životnim okolnostima.

Zato je preciznije govoriti o sazrevanju nego o završetku razvoja. Tokom srednjih dvadesetih i ranih tridesetih dolazi do sve veće stabilnosti pojedinih neuronskih mreža, ali to nije konačna tačka razvoja.

Drugim rečima, 25. ili 30. godina nisu verzije „neurološkog punoletstva“ granice nakon kojih se automatski prelazi u novu fazu.

Prefrontalni korteks i neuronske veze u mozgu

Jedan od važnih procesa tokom razvoja mozga jeste „sinaptičko obrezivanje“ ili pruning.

Tokom ranijih faza života mozak stvara veliki broj neuronskih veza. Kako iskustvo raste, neke od tih veza postaju važnije i učestalije se koriste, dok druge postaju manje potrebne. Mozak ih postepeno uklanja i na taj način postaje efikasniji.

Zatim, važnu ulogu ima mijelinizacija. Proces kojim se neuronske veze oblažu zaštitnim slojem koji omogućava brži i efikasniji prenos signala.

Ovaj proces nije rezervisan samo za dvadesete. Obrezivanje neuronskih veza može se odvijati tokom čitavog života, dok se mozak neprestano prilagođava onome što od njega tražimo.

Dvadesete su, međutim, posebno zanimljiv period jer se tada odvija mnogo važnih strukturnih i funkcionalnih promena.

Pročitajte i: Kapaciteti mladosti i oprez zrelosti

Osećaj da je prefrontalni kortekst optimalno proradio

Ako je neko sa 20 godina bio potpuno drugačija osoba nego sa 28 ili 30, to nije neobično. Ali razlog nije samo u tome što je prefrontalni korteks sazreo. Dvadesete su često decenija ogromnih promena. Završava se školovanje, menja se grad, počinje karijera, ulazi se u ozbiljnije veze. Prekidaju se neka prijateljstva, putuje se, upoznaju novi ljudi i donose odluke koje mogu promeniti čitav životni pravac.

Sva ta nova iskustva mozak obrađuje istovremeno. Zbog toga promena identiteta u kasnim dvadesetim može delovati naglo, iako se zapravo razvijala godinama. Nije se jednog dana čeoni režanj samo „uključio“. Mnogo toga se promenilo istovremeno – način razmišljanja, iskustvo, okruženje, odnosi i sposobnost procene dugoročnih posledica.

I zato možete pogledati unazad i pomisliti: „Kako je moguće da mi je ovo ikada izgledalo kao dobra ideja?!“

Razvijen prefrontalni korteks nas ne čuva od gluposti

Postoji još jedan važan detalj koji se često gubi u popularnoj verziji ove priče. Razvijeniji prefrontalni korteks nije utemeljen sistem protiv loših odluka. Čak i potpuno zreo mozak može biti impulsivan, pogrešiti, doneti emocionalnu odluku ili preceniti sopstvene sposobnosti.

Sazrevanje prefrontalnog korteksa pre svega doprinosi sposobnosti da se odluke bolje sagledaju u širem kontekstu. To znači veći kapacitet za planiranje, procenu posledica i kontrolu impulsa. Ali to ne donosi mudrost automatski. Iskustvo i dalje mora da se stekne, obradi i integriše.

Nova iskustva kao gorivo razvoja

Ako se dvadesete posmatraju kao period u kome mozak i dalje intenzivno oblikuje svoje mreže, onda iskustva koja biramo dobijaju dodatni značaj.

Učenje novih veština, suočavanje sa izazovima, izlaganje drugačijim ljudima i idejama, putovanja, nova interesovanja i kvalitetni društveni odnosi daju mozgu nove informacije na kojima može da radi.

Nasuprot tome, hronični stres, trauma i zloupotreba supstanci mogu otežati razvojne procese.

Zato dvadesete ne bi trebalo posmatrati kao period kada se očekuje da već imamo najbolju verziju sebe. One su, mnogo više, laboratorija za isprobavanje različitih verzija života.

Ne postoji „magical switch“ – postoji proces

Popularna ideja o frontalnom režnju koji se „uključi“ sa 25 godina privlačna je zato što jednostavno objašnjava nešto što mnogi ljudi zaista osećaju. Između ranih i kasnih dvadesetih može se dogoditi velika promena u načinu na koji doživljavamo sebe i svet.

Ali neuronauka ne govori o jednom dramatičnom trenutku. Radi se o sporom sazrevanju, reorganizaciji neuronskih mreža, obrezivanju nepotrebnih veza, mijelinizaciji i neprekidnom prilagođavanju mozga iskustvu.

To znači da tokom dvadesetih učimo šta vredi zadržati, šta treba napustiti i kakva osoba želimo da postanemo. A ako nam oko 28. ili 30. godine deluje kao da smo se potpuno promenili, to je rezultat iskustava koja smo nesvesno procesuirali. I kada dostignemo taj osećaj zrelosti i preuzimanja odgovornosti, nastavljamo da učimo, razvijamo se i menjamo. To je stalni posao za um i psihu, koji nadilazi prekretnice koje dostižemo celog života.

Dopašće vam se i: Znaci emocionalne nezrelosti – kako da je prepoznate kod sebe i drugih

Wannabe Magazine

Foto: Lummi/Berryone