Leto teško može da prođe bez sladoleda, ali ove sezone jedan stari favorit ponovo dobija svojih pet minuta. „Frozen yogurt“, odnosno smrznuti jogurt, vraća se na velika vrata i sve je traženiji.
Razlog nije samo ukus. Zamrznuti jogurt godinama prati reputacija zdravije alternative sladoledu. Pre svega zato što jogurt sadrži manju količinu masti i probiotike. Ali da li je ta reputacija zaista opravdana? Da li je čašica zamrznutog jogurta zaista bolji izbor od kugle sladoleda?
Odgovor nutricionista nas i dalje ostavlja u nedoumici, jer oni tvrde da ne postoji univerzalni pobednik.
View this post on Instagram
Smrznuti jogurt u poređenju sa sladoledom
I sladoled i smrznuti jogurt su deserti
Način proizvodnje ova dva deserta je sličan, ali počinje od različitih osnovnih sastojaka.
Sladoled se najčešće pravi od zaslađene mešavine mleka i pavlake, koja se obrađuje, homogenizuje i zamrzava uz unošenje vazduha. Upravo mlečna mast daje sladoledu karakterističnu kremastu teksturu. Prema američkim standardima, pravi sladoled mora da sadrži najmanje 10 odsto mlečne masti.
Frozen yogurt se proizvodi na sličan način, ali je osnovna sirovina fermentisani jogurt. Tokom fermentacije deo laktoze se razgrađuje, zbog čega smrznuti jogurt može sadržati nešto manje laktoze od sladoleda. To, međutim, ne znači da je bez laktoze niti da će ga osobe sa intolerancijom automatski dobro podneti.
Dopašće vam se i: Viralni sladoled od lubenice osvaja društvene mreže: Potrebna su vam samo dva sastojka
Manje masti, ali često više šećera
Tu počinje najzanimljiviji deo poređenja između sladoleda i smrznutog jogurta. U proseku, sladoled ima više zasićenih masti i često više kalorija, dok frozen yogurt može imati manje masti. Ali to ne znači automatski da sadrži manje šećera. Naprotiv – zamrznuti jogurt ponekad ima i više šećera od sladoleda.
Razlog je u ukusu. Jogurt prirodno ima blago kiselkastu aromu, pa proizvođači često dodaju više šećera kako bi dobili slatkoću koju potrošači očekuju od deserta. Sladoled, sa druge strane, već počinje od slatke, masnije mlečne baze.
Zato natpis „low-fat“ ne treba automatski povezivati sa „low-sugar“. Jedno nije isto što i drugo.
Sadržaj probiotika
Probiotici su najveća prednost smrznutog jogurta nad sladoledom. Neki proizvodi zaista sadrže žive i aktivne kulture, odnosno bakterije koje se koriste u fermentaciji jogurta i mogu imati koristi za crevni mikrobiom.
Ali postoji važna ograda. Zamrzavanje znači da neće sve bakterije preživeti u istom broju do trenutka kada pojedete proizvod. Količina živih kultura može se razlikovati od proizvoda do proizvoda, kao i njihova održivost tokom skladištenja.
Drugim rečima, frozen yogurt može sadržati korisne bakterije, ali ne treba ga posmatrati kao zamenu za fermentisane namirnice koje su deo uravnotežene ishrane. Posebno ne kada je proizvod pun dodatog šećera.
Prelivi značajno menjaju smrznuti jogurt
Kod zamrznutog jogurta postoji još jedan detalj koji lako promakne, a to su prelivi. Sam zamrznuti jogurt može biti relativno umeren desert, ali situacija se dramatično menja kada se preko njega dodaju bombone, keksići, čokoladni prelivi, karamel, brownie komadići, velike količine granole ili putera od orašastih plodova.
Tada mala čaša jogurta vrlo lako prerasta u desert sa mnogo više kalorija, dodatog šećera i zasićenih masti nego što je početna porcija sugerisala.
Ako želite da zamrznuti jogurt ostane lakša opcija, voće je jedan od najjednostavnijih dodataka. Šaka bobičastog voća, banana ili nekoliko komada svežeg voća daju slatkoću i teksturu bez potrebe za velikim količinama sirupa i dodataka. Orašasti plodovi mogu dodati zdrave masti i nešto proteina, ali i sa njima vredi biti umeren jer su energetski veoma koncentrisani.
Da li ipak treba da izaberete smrznuti jogurt ili sladoled?
Izbor može zavisiti i od individualnih potreba. Osobama koje vode računa o unosu zasićenih masti, na primer zbog povišenog holesterola, frozen yogurt može biti praktična alternativa. Pod uslovom da se izabere proizvod sa manje zasićenih masti i da se prednost ne poništi ogromnom količinom preliva.
Kod intolerancije na laktozu situacija je individualna. Fermentisani jogurt može sadržati manje laktoze nego mleko, ali frozen yogurt je i dalje mlečni proizvod. Količina laktoze zavisi od recepture, pa osobe sa izraženom intolerancijom treba da provere deklaraciju i sopstvenu toleranciju.
Sa druge strane, neko kome je važno da se duže oseća sito možda će više uživati u klasičnom sladoledu. Veći sadržaj masti doprinosi kremastoj teksturi i može produžiti osećaj zadovoljstva nakon deserta.
View this post on Instagram
Izbegnite dilemu – napravite sami smrznuti jogurt
Najbolje ćete kontrolisati šećere i masnoće u ovoj poslastici, tako što ćete je napraviti sami. Koristite grčki jogurt, da biste dobili kremastu teksturu.
Sastojci za domaći frozen yogurt:
– 500 g grčkog jogurta, najbolje punomasnog ili sa oko 5% masti
– 200-250 g zamrznutog bobičastog voća
– 1-2 kašičice meda ili javorovog sirupa, po želji
– 1 kašičica limunovog soka
– 1 kašičica ekstrakta vanile, po želji
Priprema:
Ako koristite zamrznuto voće, ostavite ga nekoliko minuta na sobnoj temperaturi da malo omekša. Stavite sve sastojke u blender ili multipraktik.
Blendajte dok ne dobijete potpuno glatku, gustu i kremastu smesu. Ako je previše gusta, dodajte jednu do dve kašike jogurta. Probajte pre zamrzavanja. Ako je voće dovoljno slatko, med uopšte nije potreban.
Prebacite smesu u plitku posudu sa poklopcem i stavite u zamrzivač. Ostavite oko tri sata uz mešanje smese na svakih pola sata. To će pomoći da se formira što kremastija tekstura.
Pre serviranja ostavite 5 do 10 minuta na sobnoj temperaturi.
Još bolja varijanta: banana umesto šećera
Ako želite poslasticu potpuno bez dodatog šećera, banana je odličan izbor jer daje prirodnu slatkoću i kremastu teksturu.
Isprobajte ovu varijantu:
- 400 g grčkog jogurta
- 2 zrele banane, najbolje prethodno zamrznute
- 100-150 g zamrznutih jagoda ili malina
- malo limunovog soka
- vanila ili cimet po želji
Sve se izblendira dok ne postane kremasto i može se jesti odmah kao soft-serve frozen yogurt. A možete i staviti u zamrzivač na nekoliko sati za čvršću verziju ove lake domaće poslastice.
Dopašće vam se i: Domaći voćni sladoled – tri neophodna recepta za vrele letnje dane
Wannabe Magazine
Foto: Lummi/Daniel Norin
