U školi i na fakultetu prijateljstva često nastaju spontano. Delimo učionicu, predavanja, pauze, izlaske i svakodnevne situacije, pa se poznanstva prirodno pretvaraju u bliske odnose. Kasnije se ritam menja. Posao zauzima veći deo dana, ljudi se sele, ulaze u nove veze, menjaju gradove i preuzimaju obaveze koje ranije nisu postojale.
Foto: Lummi/lébéa
Odjednom, dogovor za kafu zahteva nekoliko poruka, usklađivanje rasporeda i planiranje unapred. Upoznavanje novih ljudi postaje komplikovanije, a održavanje postojećih prijateljstava traži više namere nego ranije.
Ovaj fenomen često se opisuje izrazom friendship recession, odnosno smanjenje vremena, prilika i prostora koje posvećujemo prijateljstvima.
Kada prijateljstva prestanu da se dešavaju spontano
Jedna od najvećih promena u odraslom dobu jeste to što više ne delimo svakodnevicu sa velikim brojem ljudi na isti način. U školi ili na fakultetu susreti su deo rasporeda. Na poslu možemo provoditi vreme sa kolegama, ali to ne znači nužno da ćemo sa njima razviti blizak odnos.
Kada se završe zajedničke aktivnosti koje su nas ranije povezivale, potrebno je pronaći nove načine za održavanje kontakta. Prijateljstvo više ne nastaje samo zato što smo svakodnevno na istom mestu. Potrebno je da ga svesno gradimo.
To ne znači da su odnosi manje vredni, već da se okolnosti menjaju. Nekada je dovoljno bilo da se sretnemo na hodniku, a danas moramo da pošaljemo poruku i predložimo konkretan termin.
Zašto nam je teško da upoznajemo nove ljude?
U odraslom dobu često imamo utisak da već imamo dovoljno obaveza i da nam je teško da pronađemo vreme za nove odnose. Uz to, upoznavanje ljudi zahteva određenu otvorenost i spremnost da izađemo iz poznatog okruženja.
Tu je i strah od odbijanja. Nije uvek jednostavno predložiti nekome koga tek upoznajemo da se ponovo vidimo, pozvati kolegu na kafu ili otići sami na događaj na kojem nikoga ne poznajemo.
Društvene mreže dodatno komplikuju sliku. Možemo imati veliki broj kontakata, pratiti svakodnevicu desetina ljudi i redovno reagovati na njihove objave, a ipak nemati dovoljno bliskih odnosa u kojima možemo da razgovaramo o stvarima koje su nam zaista važne.
Digitalna povezanost nije isto što i osećaj bliskosti.
Da li smo postali previše zauzeti za prijateljstva?
Posao, porodica, partnerski odnosi, obaveze i potreba za odmorom često zauzimaju gotovo svaki slobodan trenutak. Kada se konačno pojavi nekoliko sati bez plana, mnogi ih radije provedu sami, što je sasvim legitimno.
Problem nastaje kada se odmor pretvori u stalno povlačenje i kada odnose održavamo samo onda kada se slučajno poklope rasporedi. Prijateljstva zahtevaju pažnju, ali ne moraju da podrazumevaju stalnu dostupnost.
Nekada je dovoljno poslati poruku bez posebnog povoda, pozvati prijatelja u šetnju ili predložiti susret koji ne zahteva komplikovanu organizaciju. Važno je da kontakt ne ostane samo na obećanju da ćemo se „uskoro videti“.
Kako da prijateljstva ponovo postanu deo svakodnevice?
Za početak, prestanite da očekujete da će se svaki odnos održavati sam od sebe. Ako vam neko nedostaje, javite se. Ne morate da čekate rođendan, praznik ili neki poseban razlog da biste obnovili kontakt.
Pokušajte i da uvedete male rituale. Redovna šetnja, zajednički ručak jednom mesečno ili dogovor da petkom posle posla odete na piće mogu da budu jednostavni načini da prijateljstvo dobije svoje mesto u rasporedu.
Nemojte zanemariti ni nova poznanstva. Kurs, trening, radionica, volontiranje ili događaj koji vas zanima mogu biti prilike da upoznate ljude sa kojima delite interesovanja. Ne mora svako poznanstvo odmah da preraste u blisko prijateljstvo. Nekim odnosima je potrebno vreme.
Prijateljstvo u odraslom dobu izgleda drugačije, ali ne mora da bude slabije
Možda više nemamo mogućnost da svakog dana provodimo sate sa prijateljima, kao nekada. Možda se ne viđamo spontano i ne znamo baš svaki detalj iz njihovih života. Ali to ne znači da su prijateljstva izgubila značaj.
U odraslom dobu ona često postaju pažljivije birana i zasnovana na razumevanju različitih životnih okolnosti. Ne moramo da budemo stalno zajedno da bismo bili bliski. Važno je da postoji osećaj da možemo da se oslonimo jedni na druge i da, uprkos svim promenama, i dalje biramo da budemo deo života ljudi koji su nam važni.
Autor: Wannabe redakcija
Foto: Lummi/lébéa
