Fioka puna starih punjača, kablova i elektronskih sitnica verovatno nije prvo mesto na kojem bismo potražili inspiraciju za umetničko delo. Ipak, upravo ono što svakodnevno sklanjamo iz vidokruga postalo je polazna tačka za deset umetničkih radova koji pokazuju da vrednost predmeta ne mora da nestane onda kada prestanemo da ga koristimo.
Projekat RE: IMAGINE ŠkART 2 ART, koji su realizovali kompanija Philip Morris International i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), okupio je deset umetnika iz četiri univerzitetska centra širom Srbije. Njihov zadatak bio je da od odbačenih proizvoda i materijala stvore nove umetničke forme, uz mentorstvo vajara Viktora Kiša. Umesto da elektronski otpad posmatraju isključivo kao nešto čega treba da se rešimo, umetnici su ga pretvorili u osnovu za istraživanje odnosa između čoveka, tehnologije i prirode.
Foto: Aleksej Nešović
Rezultati projekta predstavljeni su na konferenciji TECHNOVATION SEE 2026 u beogradskoj Ložionici. Tom prilikom proglašeni su dobitnici nagrada stručnog žirija, kao i rad koji je osvojio simpatije publike. Iako su nastali od sličnih materijala, radovi se međusobno razlikuju po formi, poruci i načinu na koji nas pozivaju da razmišljamo o svetu koji stvaramo.
Tri nagrade i tri potpuno različite umetničke vizije
Pobednik i po izboru žirija i po izboru publike bio je Vuk Šćepanović sa skulpturom „Pogled za budućnost“. Figura čoveka koji kroz dvogled posmatra budućnost stoji na kugli sastavljenoj od delova elektronskog otpada. Rad nas vraća pitanju koje često zanemarujemo: šta će se dogoditi sa svim onim što danas odbacujemo i na koji način će naše odluke oblikovati okruženje koje ostavljamo iza sebe?
Foto: Aleksej Nešović
Drugo mesto osvojila je Nikolina Nikolić za „Matricu sećanja“, delo koje kroz spoj organskih formi i elektronskih komponenti istražuje nastanak novog identiteta. Različiti elementi povezuju se u novu celinu, a koncentrični krugovi i svetlosni impuls stvaraju asocijacije na kretanje, povezanost i energiju koja traje uprkos promeni.
Treće mesto pripalo je Urošu Milinčiću za „Maćehu prirodu“. Njegova antropomorfna figura predstavlja veštački sistem koji je čovek izgradio, ali koji sve više može da ugrozi i njega i prirodu. Plava glava, telo koje deluje zatrpano i skrštene ruke zajedno grade sliku problema pred kojim se ne reaguje dovoljno odlučno.
Gradovi, neobični stanari i bića iz neke druge budućnosti
Među ostalim radovima posebno se izdvaja raznovrsnost pristupa istoj temi. Reza Sharifi u delu „Neboder“ odbačene elektronske uređaje i njihove komponente pretvara u stilizovanu interpretaciju savremenog grada. Ponavljanje elemenata podseća na urbane fasade, dok promena njihove namene pokazuje kako se iz pojedinačnih delova može izgraditi nova celina.
Foto: Aleksej Nešović
Damjan Ostoja Vidić u skulpturi „Prelazak kroz reku budućnosti“ prikazuje čoveka koji prelazi reku otpada noseći baterije, simbol tereta napretka i posledica potrošačkog društva. Drugačiju priču donosi Marija Kiš kroz „Trećeg Simu“, delo inspirisano pričom o dva psa istog imena. Ideja da se postojanje nastavi kroz transformaciju dobija novu formu u skulpturi napravljenoj od odbačenih i potrošenih materijala.
U radu „Stanar“, Sanja Mihajlović prikazuje raka samca čije su telo i kućica izgrađeni od elektronskog otpada i iskorišćenih patrona. Ovaj neobičan spoj otvara pitanje prilagođavanja prirode okruženju koje čovek menja. Đurđa Poledica u radu „Postorganizmi“ odlazi korak dalje, zamišljajući hibridne forme koje postoje između organa, organizama, prirodnog i artificijelnog.
Suzana Milinković je kroz „Krilo“, inspirisano papagajem, istražila odnos između slobode, ravnoteže i očuvanja prirode. Dragutin Rajković je u radu „Refleksije preobražaja“ spojio motiv drveta u plamenu i mirne vodene površine, koristeći ogledalo kao poziv posmatraču da razmisli o sopstvenom odnosu prema okruženju.
Može li otpad da postane početak nečeg novog?
Zajednička nit svih deset radova nije samo materijal od kojeg su napravljeni. To je ideja da promena počinje onda kada prestanemo da stvari posmatramo isključivo kroz njihovu prvobitnu namenu. Elektronski uređaj koji više ne radi može postati deo umetničke forme, a predmet koji smatramo otpadom može da pokrene pitanje o načinu na koji proizvodimo, koristimo i odbacujemo stvari.
Foto: Aleksej Nešović
U tome je i šira vrednost projekta RE: IMAGINE ŠkART 2 ART. On spaja kreativnost i održivost, ali istovremeno podseća da inovacija ne podrazumeva uvek stvaranje nečeg potpuno novog. Ponekad je potrebno da poznatom materijalu pristupimo iz drugog ugla, da bismo u njemu prepoznali mogućnosti koje ranije nismo primećivali.
Deset umetničkih odgovora pokazuje koliko različiti mogu biti rezultati takvog pristupa. Njihova poruka ostaje ista, ono što ostavljamo iza sebe deo je sveta koji oblikujemo, a način na koji se odnosimo prema resursima počinje mnogo pre nego što neki predmet završi u fioci ili kanti za otpad.
Ovaj sadržaj je nastao u saradnji sa brendom IQOS. IQOS nije bez rizika i oslobađa nikotin, koji izaziva zavisnost. Samo za punoletne osobe koje puše ili koriste druge nikotinske proizvode.
Autor: Promo
Foto: Aleksej Nešović
